Sve o svemu

E pa tako. Prošla je još jedna izborna kampanja, a sa njom i izbori. Glasovi se prebrojavaju, pobednici slave, a gubitnici se ljute.

Izobećavaše nam svašta, na hiljade novih radnih mesta, bolja primanja, puteve, elitna naselja i slično. Međutim, najmanje se iz njihovih usta čulo zalaganje za ljudska prava. Pre nekoliko godina sam radeći kao novinar obilazila jedno nehigijensko romsko naselje. Na moje pitanje da li ih neko obilazi odgovorili su mi "Ma jok bre, osim vas novinara niko više. Valjda znaju da mnogi od nas nemaju ni dokumenta pa na naše glasove i ne računaju". I tako oni i pre i posle izbora nastavljaju da skupljaju sekundarne sirovine, prodaju za mizerne iznose, a sa bilborda ih osmehnuti gledaju političari koji obećavaju bolji život.

I dok obećavaju zapošljavanje, zaboravljaju na mnoge koji institucijama u ovoj državi ne mogu ni da priđu, a to su osobe sa invaliditetom. Nijedna politička stranka kako vladajuća, tako i one opozicione nisu spominjale ovu temu, a da ne pričamo o tome da tokom predizborne kampanje niko od njih nije finansirao rampu za prilaz osobama sa invaliditetom. U Srbiji je na snazi Zakon o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, svaki poslodavac na 50 zaposlenih mora da zaposli osobu sa invaliditetom ili plaća penale. Zamislite samo koliki su to penali kada veliki broj njih radije plaća njih, umesto da daje platu jednoj osobi sa invaliditetom.

Obećavaju nova radna mesta, ali zaboravljaju da mnogi od onih koji traže posao imaju decu koju nemaju kome da ostave na čuvanje. Pa gde su onda novi vrtići? Nema ih. Evo jedan prost primer. U Kragujevcu je na prošlom konkursu na celodnevni boravak u vrticima primljeno samo 250 dece, a čak 800 je konkurisalo. Pa ako će premijer ili neki od ministara, a možda i poslanika da mi pazi dete, onda ću i da radim.

Pričaju da smo najstarija nacija u Evropi, onda nam pune uši o obaveznom povećanju nataliteta. A onda sa trudnicama "brišu patos". U trudnoći imate nekoliko obaveznih analiza. Među njima je i dabl test, analiza koja otkriva postojanje Daunovog sindroma i još nekih oboljenja. Ako nemate 6.000 dinara da taj test odradite u nekoj privatnoj ordinaciji, to morate da uradite u državnoj b

U vreme kada se intenzivno priča o vaspitanju i fizičkom kažnjavanju dece mnogi psiholozi i vrsni stručnjaci imaju mnoga objašnjenja zašto to nije dobro. Kao majka iznosim svoje mišljenje i objašnjenje zašto odbijam da batinama vaspitavam svoju decu.

Učimo decu da ne smeju da maltretiraju one koji su slabiji i od njih i da je nasilje neprihvatljivo, a onda mi to radimo njima. 

Postaviću jednostavno pitanje. Da li tučete muža kada po ko zna koji put ostavi prljave čarape na sred sobe iako ste mu najmanje milion i jedan put rekli da to ne radi? Verujem da će većina odgovoriti ne. Da li tučete šefa zato što vam je opet promenio smenu ili uzeo slobodan dan? I ovde će mnogi reći ne. Takođe, da li se fizički obračunavate sa roditeljima zato što vas "smaraju" raznoraznim glupostima? Da li je odgovor i dalje ne. Verujem da jeste. A zašto to ne činite? Reći ćete da je suludo, pa čak i da je muž, šef fizički nadmoćniji od vas, da poštujete svoje roditelje. E pa isto je i kada su deca u pitanju. Poštujte ih, ne ispoljavajte svoju snagu na njima i ne činite sulude stvari.

Ostavite telefone i umesto da razgovarate na društvenim mrežama, razgovarajte sa svojom decom. Možda ne upali iz prve, ali ako budete uporni koliko god vam zvuči čudno, isplatiće se. Podignite ruku na dete i pogledajte njihove tužne i prestravljene okice. Pa život će im toliko nedaća i briga doneti, bar im vi olakšajte.

Toliko govorimo o vršnjačkom nasilju, pokušavamo da sprečimo njegov porast, a onda tučemo svoju decu i tako im šaljemo poruku da je nasilje prihvatljivo.